Led diode 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka tehnička škola, Čačak

Visoka tehnička škola Čačak
SEMINARSKI RAD
predmet: Električne instalacije i osvetljenje
tema:
„LED DIODE“
Dragan Brajović
Milić Filip 102/05
LED DIODE Milić Filip 102/05.
SADRŽAJ
strana
SADRŽAJ 2
1.UVOD 3
2.LED DIODA 4
3.PHILIPS-BELA LED dioda 5
3.1 PHILIPS 5
3.2 KONSTRUKCIJA I KARAKTERISTIKE LUXEON® 6
3.3 TEMERATURA OKOLINE 9
3.4 POSTOJANOST SVETLOSNOG FLUKSA 10
4.PRIMER OSVETLJENJA IZVRŠENOG LED DIODAMA 13
5.ZAKLJUČAK 14
6.LITERATURA 15
LED DIODE Milić Filip 102/05.
1. UVOD
Diode
Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok struje u jednom smeru bez otpora, dok u suprotnom smeru predsatvlja beskonačan (ili veliki) otpor. Zato se za diodu kaze da ima provodni i neprovodni smer.
Diode se uglavnom proizvode od polu provodničkih materijala kao što su slicijum ili germanijum. Međutim još uvek postoje i diode sa termojonskom emisijom, nekada popularne elektronske cevi.
Tomas Edison je 1880. prvi objasnio i prikazao princip rada termojonske diode i smatra se da je on prvi patentirao ovaj poluprovodnički element. Patent mu je priznat 1883. godine.
Prinip rada savremenih dioda je zasnovan na poluprovoodničkim p-n spoojevima. Kod poluprovodničkih dioda struja teče od p-strane, koja se naziva anoda, ka n-strani, koja se naziva katoda tj. elektroni se kreću suprotnom smeru od katode ka anodi. U slučaju obrnute polarizacije diode dolazi do uklanjanja nosilaca naelektrisanja i stvaranja oblasti prostornog tovara.
Vrste dioda zasnovane na poluprovodničkom spoju:
P-N dioda
Diode obogaćene zlatom
Zener diode
Diode sa lavinskim efektom
Svetleća dioda (LED)
Foto dioda
Laserska dioda
Šotki dioda
LED DIODE Milić Filip 102/05.
2. LED diode
Svetleća led dioda, svetli, odnosno emituje fotone kada elektroni prolaze kroz spoj, tj. kada se stavi pod napon. Većina dioda emituje zračenje, ali ono ne napušta poluprovodnik i nalazi se u frekventnom opsegu infracrvenog zračenja. međutim, izborom odgovarajućeg materijala i geometrije svetlost postaje vidljiva. Napon potencijalne barijere dioda određuje boju svetlosti. Različiti materijali ili neuobičajeni poluprovodnici se koriste u tu svrhu. Crvenoj boji odgovara napon od 1.2V, a napon od 2.4V odgovara ljubičastoj. danas postoje i diode i za ultraljubičaszu svetlost . Prve svetleće diode su bile crvene i žute, a druge su nastale kasnije. Sve svetleće diode su jednobojne; bele diode su ustvari kombinacija tri diode različitih boja ili plava obložena žutom. Što je niža frekvencija diode veća je efikasnost pa je za efekat jednake jačine raznih dioda potrebno uvećati jačinu struje kod dioda viših frekvencija. Ovo se još više komplikuje činjenicom da je ljudsko oko najosetljivije na svetlost koja je negde između plave i zelene.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]